Kao neki gusarski brod,puna skrivenog blaga,
sve sam daljine redom osvajala
i nigde nisam dugo ostajala-
iz straha da nekom ne postanem draga,
da se ne pokorim,da me ne izda snaga.
Kao neki gusarski brod,lepo sam plovila
i tek bi u neku luku pristala,
samo da bih za tren zablistala,
a onda sam se o stene slomila
i ostala bez kormila.
Kao neki gusarski brod posle bitke,
izmučena i bez pravog pravca,
(kako će brod bez svoga pramca?)
posustajem žedna,bez vode pitke,
slomljena-poput sablje britke...
Kao gusarski brod što u vatri gori
dok se polako pomalja zora,
ja ću se naći na dnu mora
i moje će jedro za mnom da klone...
A ko bi za blago da se bori,
kada i ono za mnom tone?
Respect.
ОдговориИзбриши