Ti me nežno ljubiš svu,
pokrivaš usnama moje ljuto telo
i u tom ti se času činim mlado.
Ja uživam u tom slasnom snu,
obliva me nešto pijano i vrelo,
napolju-magla nad Beogradom.
Ne volim te i nije mi stalo
do tebe,do nas,do postelje bele:
želja mi je prolazna i nagla.
Žmureći,prepuštam ti se po malo
i zamišljam neke ruke zrele.
Preko Beograda,polegla magla.
Svlačiš moje misli i moju odeću,
uživaš u slici,nadolazi plima,
detinjasto raste tvoje uzbuđenje.
Opet žmureći,ja osećam sreću:
on je tu i strasno me uzima.
Beograd u magli-kao priviđenje.
Goreći,oboje dočekasmo dan;
meni je hladno,tebi je sve vruće,
zaljubljeno gledaš mi u lice.
Ja se žurno spremam,prošao je san,
izlazim još hladnija iz kuće
na maglom pokrivene ulice.
Нема коментара:
Постави коментар